Enjoy cooking
Browse through over
1,000 tasty recipes.

Saveti

Stručni izrazi

KUVANJE - Termicka obrada namirnica u tecnosti (vodi) do temperature od 100C. U tvrdoj vodi kuvanje traje duze, veci je gubitak vitamina, a po obradi namirnice imaju slabiji ukus. Omeksavanje vode dodavanjem sode bikarbone ima nepozeljne efekte, jelo postaje kasasto a unistavaju se i vitamini grupe B. Namirnice koje se tesko kuvaju prethodno treba potopiti u vodu (pasulj, grasak). Kada kuvamo supu meso treba staviti u hladnu vodu pa vrsiti zagrevanje. Kada, pak, meso stavljamo kao prilog u glavno jelo treba ga obraditi spustanjem u vec kljucalu vodu. Kratkotrajna visoka temperatura ima manji nepovoljan uticaj na vitamine B grupe i C vitamin nego kada se obrada vrsi dugotrajno na nizim temperaturama.

KUVANJE POD PRITISKOM
- vrsi se u posudama pod pritiskom. Temperatura dostize i do 123C. Korisno je pri obradi namirnica koje se tesko kuvaju jer proces kuvanja traje krace.

DOLIVANJE
dodavanje tecnosti. U vrelu zaprsku se doliva hladna a u ohladjena jela zagrejana tecnost.

PODLIVANJE
dodavanje tecnosti u manjim kolicinama u zaprske ili ostatak od pecenja.

PARENJE
podrazumeva kuvanje, uglavnom mladog povrca ili ribe, u pogodnoj mrezi iznad kljucale vode.

PIRJANJENJE
Lagano kuvanje namirnica (povrce, meso, ribe) sa vrlo malo tecnosti.

PRZENJE Pripremanje namirnica u masnoci u pogodnim posudama (tiganji i sl.). Namirnica moze da pliva u masnoci (riba, krompir) ili da se przi na malo masnoce (snicle, odrezak).

PECENJE priprema namirnica dovodjenjem toplote u pecnici ili od vatre (razanj, rostilj). Da bi meso bilo ukusnije pri pecenju u pecnici potrebno ga je prvo zagrejati i preliti vrelom masnocom pa peci. Meso se okrece tupim predmetom i ne sme da se bode viljuskom ili nozem da bi se sacuvao sok u mesu. Pri pecenju na rostilju meso treba staviti na vreo rostilj da se stvori korica kako bi se sacuvali mesni sokovi. Pri pecenju na raznju meso se izlozi jakoj vatri koja se kasnije smanjuje i tokom pecenja meso se maze masnocom ili masnim prelivom.

BLANSIRANJE obrada namirnica u kljucloj vodi u trajanju od nekoliko minuta. Voda u kojoj se namirnice blansiraju se baca.

POHOVANjE je termicka obrada prokuvanog ili sirovog povrca i mesa kada se predhodno namirnica uvalja u brasno i jaja, ili u brasno i jaja a potom u prezle (mleven suseni hleb). Pohovanje se vrsi sa jedne strane dok namirnica ne porumeni a potom i sa druge strane.

ZAPRZAVANjE dodavanje jelu zaprske spravljene od masnoce, brasna i (po ukusu) dodatka mlevene paprike i belog luka. Pri spravljanju zaprske voditi racuna da brasno ili mlevena paprika ne zagore. Zaprzeno jelo se kuva jos najmanje 15 minuta.

ZACINJAVANJE dodavanje zacina jelu.

• zacini koji se dodaju na pocetku kuvanja jela:
biber u zrnu
list lovora ( mahunasto povrce, kisela jela)
mlevena (tucana) paprika
persun, celer, paskanat (supe, corbe, sosovi)
crni luk (sva jela)

• zacini koji se kratko kuvaju
beli luk (sosovi, pecenja, zaprska, kuvana jela)

• zacini koji se ne kuvaju
sirce
senf (sosovi, pecenja, virsle)
list persuna i celera (kada se dodaju na kraju pripremanja jela)

GLAZIRANJE przenje sa vrlo malo masnoce ili na suvo uz neprekidno prelivanje masnocom ili prelivom da se na povrsini obrazuje sjajan sloj.

GRATINIRANJE izlaganje jela dejstvu temperature da bi se, sa gornje strane, stvorio zapecen sloj.

SOTIRANJE kratkotrajno pecenje u otvorenoj posudi da se po po-vrsini namirnice (mesa) stvori korica koja treba da sacuva sokove namirnice (mesa).

PANIRANJE namirnicu uvaljati u brasno, jaja i prezle.

PASIRANJE namirnice (kuvane, sveze) protisnuti kroz mrezicu, djevdjir ili masinu za mlevenje. Miksanje povrca i voca u cilju stvaranja kase moguce je opisati ovim izrazom.

SUPA (FOND) osnovna tecnost koja se dodaje jelu a dobija se kada se procedi tecnost u kojoj je vrseno kuvanje, dinstanje ili pecenje namirnica.

MARINIRANJE odlaganje namirnice u pripremljenu tecnost (MARINADU, PAC) da bi namirnice dobile odredjenu aromu. Uglavnom se mariniraju razna mesa i ribe.

LEGIRANJE dodavanje osnovnoj masi drugih namirnica u cilju poboljsanja ukusa.

UKUVAVANJE zgusnjavanje sosa, vocnog soka, dzema i sl. u otvorenom sudu, bez dodavanja gustina ili brasna.

TRANSIRANJE secenje mesa na odgovarajuce komade.

ZGUSNJAVANJE zgusnjavanje sosova, kremova, osnovnih jela dodavanjem brasna ili gustina.

DRESIRANJE (ROLOVANJE) oblikovanje namirnica u oblik po zelji (rolade, filovana mesa i sl.) Pri tome se koriste cackalice, konac ili kulinarske igle.

VINA I ALKOHOLNA PICA   (koja se dodaju jelima kod pripremanja)
BELO VINO svetle corbe, jela od belog mesa ( perad, teletina, riba), slatka jela.
CRNO VINO ovcetina i divljac, jake corbe, tamni sosovi, pecenja
SERI teleci i pileci ragu, paprikas, slatka jela
MADERA jela od dimljenog mesa, jela od susenog mesa
PENUSAVA jela od pernatih zivotinja
BELA VINA vocne salate, sladoledi, kolaci
ALKOHOLNA  PICA flambiranje

UPOTREBA ZACINA
BAZILIKUM grasak, spanac, riba, kupus, paradajz corba
KARI svinjski stek, ragu od teletine, ovcetina i divljac
DJUMBIR prijanjena riba, slatkisi od mleka, kompoti
MAJORAN pasulj, pecenje od peradi
BELI LUK pecenja, kuvana jela, salate
CRNI LUK gotovo sva jela
PAPRIKA pecenja, gulasi, jela od mesa, corbe, salate
CELER supe, corbe, pecenja, kuvana jela
RUZMARIN pecenja
PERSUN supe i corbe, sosovi, seckani list pe-rsuna-gotova sva jela
ZALFIJA pecenja, jela od iznutrica
BIBER po ukusu sva jela
VANILA slatkisi
CIMET slatka testa, slatka jela
SAFRAN jela od pirinca, corbe

PRIBLIZNE MERE
Kasika brasna 15 gr
Kasika secera ili griza 18 gr
Kasika soli 15 gr
Kasika pirinca 18 gr
Kasika ulja 15 gr
Kasika masti (margarina) 18 gr
Kasicica mlevene paprike 2 gr
Kasicica secera 4 gr
Kasicica soli 5 gr
Belanaca 6 komada 200 gr
Belanaca 10 komada 1/8 litra
11 kasika tecnosti 1/8 litra


KOLIČINA JELA ZA SERVIRANJE PO OSOBI 
Jela sa roštilja 180-200 gr
Meso bez kostiju 120-170 gr
Kremenadle 180-200 gr
Mleveno meso-šnicle 80-120 gr
Perad 200-250 gr
Riba 200-250 gr
Krompir 150-250 gr
Testa 70-80 gr
Šunka 80-100 gr
Francuska salata 80-120 gr
Salate od povrća 80-120 gr
Kuvano povrće 200-300 gr

ZLATNI SAVETI
• Kuhinjske krpe ce biti bolje oprane i lakse ce se skinuti mrlje ako ih preko noci ostavite potopljene u vodu u koju ste dodali kasiku soda bikarbone. Sutradan krpe iskuvajte na uobicajen nacin.
• Meso za rostilj ne sme biti tek izvadjeno iz frizidera, jer bi se moglo dogoditi da iznutra ostane hladno. Namirnice treba da budu sobne temperature.
• Toaletni sapun ce duze trajati i manje ce da se rastapa prilikom upotrebe ako je dobro osusen.
• Plocice u kupatilu ili u kuhinji lakse cete i brze oprati ako u mlaku sapunicu stavite kasiku dve amonijaka. Zatim ih isperite cistom vodom.
• Spagete i ostalu kuvanu testeninu najlakse cete podgrejati ako je stavite u djevdjir i pustiti na nju mlaz vrele vode. Zatim je ocedite i odmah iznesite na sto.
• Kolac od kiselog testa ili pogaca bice mnogo bolja ako se zamesi sa manjom kolicinom kvasca, a zatim satavi da lagano narasta nekoliko sati, na umereno toplom ili hladnijem mestu.
• Mutnu govedju supu izbistricete ako u vrijucu tecnost sipate jedno belance izlupano viljuskom. Posle nekoliko minuta belance ce pokupiti cestice belancevina koje supu cine mutnom, pa ce posle cedjenja ponovo biti bistra.
• Korica na pecenom kiselom testu bice lepsa i sjajnija ako je premazete umucenim zumancetom. Ako nemate zumance, ulupajte preostalo belance sa kasikom mleka, i navrh noza secera.
• Kuvana jaja ce se lakse ljustiti ako u vodu u kojoj se bare dodate kasiku soli.Kada su jaja kuvana, prelijte ih vodom i to pomaze da se lakse ljuste.
• Prilikom pecenja smrznutog lisnatog testa kalup ne treba podmazivati masnocom, dovoljno je da se samo isplakne hladnom vodom. Lisnato testo stavljajte uvek u dobro zagrejanu pecnicu, na 250°C, tako ce se bolje ispeci i lepse listati.
• Kiselo testo lakse ce te formirati u zeljene oblike ako dlanove malo namazete uljem.
• Pre pecenja na rostilju meso mora biti sasvim suvo, bez vlage, a dobro je da se malo premaze uljem. Soliti i biberiti ga treba tek kada je skoro sasvim peceno. Jer, so izvlaci vodu, pa bi iz mesa iscurio sok, a zapecen biber ima neprijatan ukus i miris.
• Karfiol ce i posle kuvanja zadrzati lepu, belu boju ako u vodu u kojoj se kuva sipate soljicu mleka.
• Pirinac vam se raskuvao, nista zato, za prilog uz jelo pripremite drugi, a ovaj raskuvan upotrebite da od njega napravite przenice. Dodajte mu jedno jaje, malo bibera i soli, 2 kasike prezli i kasiku sitno iseckanog persuna, pa sve dobro izmesajte. Kasikom vadite pomalo mase, spustajte na vrelo ulje i kratko proprzite sa obe strane.
• Napravili ste vecu kolicinu keksa i zelite da vam duze stoji? Stavite ga u limenu kutiju koja se dobro zatvara, a pored keksa ubacite i koru pomorandze ili limuna. Cuvajte na prohladnom mestu.
• Sok od pecenja je malo pregoreo, pa ima gorak ukus? Izvadite meso iz posude, sok prospite, umesto njega ulijte malo supe od kocke, dodajte nekoliko kasika vina, vratite meso u ovu tecnost i nastavite pecenje koliko je potrebno da meso omeksa.
• Kolac se zalepio i ne mozete da ga istresete iz pleha? Obavijte ga ovlazenom krpom, ostavite da postoji desetak minuta, a zatim pokusajte da ga istresete na tacnu. Ukoliko i dalje nece da izadje, ponovite postupak.
• Zagoreo vam je pasulj. Odmah ga prerucite u drugi sud i prekrijte vlaznom krpom. Posle deset minuta promenite krpu, upice najveci deo mirisa zagorelog.
• Ukoliko vam je za pripremu nekog kuvanog jela potrebna kisela pavlaka, a nemate je, zamenite je mesavinom malo mleka sa pola kasicice brasna i kasikom limunovog soka.
• Kada kuvate sos sa mlevenim mesom za spagete, dodajte mu kasiku dve prezli, pa ce biti gusci.
• Meso treba prati na brzinu, pod tekucom vodom. Nikada ga nemojte ostaviti da stoji u vodi, izgubice dobar deo dragocenih sastojaka.
• Kada meso ili povrce zelite da pecete u aluminijumskoj foliji stavite ih na onu sjajnu stranu, a zatim krajeve pazljivo pokupite i savijte, da za vreme pecenja ne bi iscurio sok.
• Dobro je znati da pecenje u aluminijumskoj foliji traje malo duze nego pecenje u obicnoj posudi.
• Kolac od kiselog testa bice mnogo bolji ako se zamesi sa manje kvasca, a zatim ostavi da duze stoji na umereno toplom mestu, tako da lagano narasta.
• Ako vam je meso nekoliko dana duze stajalo u hladnjaku i dobilo neprijatan misris, operite ga hladnom vodom i ostavite cetvrt sata u blagom caju od kamilice.
• Pohovana riba bice ukusnija ako se prezlama doda i malo struganog sira.
• Meko brasno treba koristiti za pripremu pita, hleba, pogaca i kolaca, dok je ostro pogodnije za rezance, kisele strudle, zaprske, umake i kremove.
• Neprijatan miris masnoce i zagorelih ostataka hrane iz pecnice uklonicete ako na dno sipate saku soli, dok je rerna jos topla. Kasnije je operite na uobicajen nacin.
• Kad pecete meso koje je dugo stajalo u zamrzivacu, stavite pored njega nekoliko kriski korena celera i pecite zajedno. Tako ce meso biti ukusnije.
• Kolaci, rezanci i kremovi imace lepsu zucu boju ako zumanca pospete sa malo soli i ostavite dva-tri minuta da postoje. Zatim ih umutite na uobicajen nacin. Ne brinite, so se u kolacima ili kremu nece osecati.
• U vodu za kuvanje ribe treba staviti soljicu mleka i malo sirceta ili limunovog soka. Meso ribe nece se raspadati i bice lepse i belje.
• Kolac od lisnatog testa bolje ce se listati i bice lepsi i vazdusastiji ako ga stavite u dobro zagrejanu pecnicu na 250 C, a pored njega plitku serpicu sa toplom vodom.
• Malo naprslo jaje mozete skuvati ako u vodu sipate kasiku-dve sirceta.
• Posno meso je mnogo ukusnije ako se spikuje sa slaninom, to jest ako se na vise mesta naprave na mesu mali prorezi vrhom ostrog noza, pa u sve otvore ubaci tanki komadici slanine. Spikovenje ce biti mnogo lakse ako se slanina isece u komadice i zamrzne.
• Vocna salata bice ukusnija i aromaticnija ako u nju stavite kasiku-dve ruma ili vinjaka. Isto tako, bolje je da je ne zasladjujete secerom, vec sirupom od malina ili visanja, vec po ukusu.
• Pasulj i kupus bice ne samo aromaticniji i ukusniji, vec ce i manje izazivati nadimanja i gasove kod osetljivih, ako se kuvaju s dva lista lovora.
• Sos od paradajza koji pripremate za prelivanje spageta bice ukusniji ako mu dodate casu kisele pavlake.
• Kalup za tortu najlakse cete oprati ako ga odmah, dok je jos topao, istrljate novinskim papirom i uklonite sve ostatke testa. Zatim ga operete na uobicajen nacin.
• Ako sami mesite rezance, na svako jaje koje ste stavili u testo sipajte po pola ljuske mlake vode. Rezanci ce biti odlicni i nece se lomiti.
• Ruzni tragovi od vode na tamnim keramickim plocicama u kupatilu naj lakse se uklanjaju pamucnom krpom nakvasenom cistim alkoholom.
• Pohovane krmenadle ili svinjske snicle bice ukusnije ako umucenom jajetu dodate malo izmrvljenog suvog bosiljka i jedan izgnjecen cenj belog luka.
• Ako imate smrznutu ribu, pre upotrebe, ostavite je nekoliko sati u hladnoj, posoljenoj vodi.
• Ako ste u prilici da presolite jelo, narocito kada je u pitanju sos, ukus mozete da spasite ako u presoljeno jelo dodate kocku secera.
• Malo je poznato da je svako meso koje nameravate da przite daleko ukusnije i mekse ako ga predhodno neko vreme drzite u mleku.
• Zelatin za kolace pre upotrebe treba drzati u hladnoj vodi oko 15 minuta, a onda ga staviti na vatru da se otopi.
• Glavica luka oksidira u dodiru sa vazduhom i postaje otrovna. Ne cuvajte je za neko iduce jelo.
• Ako vam je potrebno nekoliko kapi limuna ne morate zbog toga seci ceo limun. Jednostavno, u kori limuna napravite mali otvor i iscedite limuna koliko vam treba. Kako limun ostaje ceo, mozete ga upotrebiti i posle nekoliko nedelja.
• Uvenulu zelenu salatu mozete da osvezite ovako: ocistite je izrezite je na sitne komade i potopite u vodu koja ne treba da bude hladna, a u koju ste predhodno dodali limunovog soka.Salata treba da ostane u vodi oko pola sata.
• Zamrznutu hranu drzite najduze 24 casa posle vadjenja iz zamrzivaca.
• Vitamin C se rastvara u vodi i zato voce i povrce nemojte dugo drzati u vodi.
• Przena hrana upija prilicno masnoce, pa je odmah posle przenja stavite na papirne salvete.
• Male kalupe za kolace mozete napraviti sami, tako sto presavijete aluminijumsku fojiju nekoliko puta i oblikujete je po zelji.
• Ukoliko su vam šargarepa, koren peršuna, rotkva ili cvekla osušeni i omekšali, pa se teško stružu, stavite ih nakratko u friz hladnjaka, da se zamrznu. Zatim ih brzo istruzite, dok su još cvrsti.
• Cim povrce za salatu iseckate, odmah ga prelijte mešavinom ulja, surceta i zacina, tako cete spreciti suvišan gubitak vitamina. Iz istog razloga, ne preporucuje se da se salata od svezeg povrca priprema mnogo ranije, vec neposredno pred obrok.
• Kackavalj i druge vrste sira ne treba drzati u najhladnijem delu frizidera, jer gube ukus. Medjutim, ako zelite da komad mladog kackavalja isecete u sasvim tanke kriške, stavite ga na 10 minuta u friz, da se stegne.
• Posle kuvanja karfiola, kelja ili ribe, neke vrste posudja zadrza neprijatan miris i posle pranja. Uklonicete ga ako u posudi prokuvate vodu sa dve kašike vinskog sirceta.
• Dzigerica ce biti meksa i ukusnija ako se na svako parce pre przenja sipa po nekoliko kapi vinskog sirceta. Nikako netreba soliti pre, vec posle przenja, inace ce biti zilava.
• Ukoliko vam jelo zagori, odmah ga prerucite u drugu posudu i pokrijte cistom, mokrom krpom. Kada se krpa prosusi ponovo je ovlazite i stavite preko suda, pa ce gotovo sasvim izvuci neprijatan miris zagorelog.
• Usecereni med ce ponovo postati tecan ako se blago zagreva, najvise do 35 stepeni.
• Soku od pecenja mozete dodati malo kisele pavlake, pa ce te dobiti ukusan preliv za kuvan krompir, pirinac ili rezance.
• Pirinac u toku kuvanja nece da se peni i kipi i zrna ce biti lepse skuvana, rastresitija, ako u vodu sipate kasiku ulja.
• Ostatci lepka od nalepnica sa cenama sa stakla ili plastike skidaju se bez problema obicnim jestivim uljem.
• Rupice za dugmad kije se brzo izresaju jednostavno sa unutrasnje strane tanko premazite bezbojnim lakom.
• Paniranje mesa i ribe je jos ukusnije ako meso malo poprskate limunovim sokom zatim uvaljate u brasno i jaja i na kraju u istrugani zuti sir.
• Toplo belo vino mozete brzo da ohladite ako bocu do grlica stavite u mesavinu soli i vode. Dodajte jos neku kocku leda i za 20 minuta bice hladno.
• Ne bacajte vodu u kojoj ste kuvali kesten. Procedite je, hladite i posle pranja njom isperite kosu. Tamna kosa dobice bakarni sjaj.
• Jabuke i krompir mogu se odlicno uskladistiti u podrumu ako dno gajbe prekrijete liscem paprati. Tako ce krompir i jabuke dugo biti svezi.
• Znoj sa tkanine mozete ocistiti tako sto je pre pranja potopite hladnu vodu sa sircetom.
• Indigo - nakapati na fleku alkohol i isprati u cistoj vodi.
• Voce - materijal preko noci potopiti u sirovo mleko, potom temeljno oprati. Moze se koristitit i limunov sok ili sirce.
• Farba - fleku pazljivo odstraniti lakbenzinom ili trepteninom, potom dobro oprati u mlakoj vodi.
• Krema za cipele - nezno trljati terpentinom ili spiritusom.
• Sveze fleke mozete ukloniti hladnom vodom.
• Cvekla - Isprati, potopiti u rastvor boraksa, potom oprati.
• Kari - sprati u mlakoj vodi, zatim protrljati u glicerinskom rastvoru i posle pola sata isprati.
• Cokolada - Nezno zagrebati sloj koji moze da se skine, potom nakapati benzin na fleku. Kada se osusi iscetkati. Ako je fleka "tvrdoglava" pokusati u pola razmere glicerin i zumance. Namazemo fleku i posle pola sata oprati.
• Toaletni sapun ce duze trajati i manje ce da se rastapa prilikom upotrebe ako je dobro osusen.
• Testo za strudlu bice mnogo ukusnije i lakse ce se razvlaciti, ako se umesto putera u njega satavi obicno jestivo ulje.
• Junece snicle imace nov i lepsi ukus, ako ih pre pecenja drzite desetak minuta prelivene casicom rakije jabukovace.
• Supa ce dobiti lepu, zutu boju ako joj se pred kraj kuvanja doda izrendana sargarepa koja je predhodno kratko proprzena na malo ulja.
• Kuvani karfiol postace jos ukusniji kada se pospe rendanim parmezanom i seckanim persunom. Time ce ukus karfiola dobiti na "tezini".
• Bez obzira koliko su debele snicle od pileceg ili cureceg mesa, njih ne bi trebalo lupati drvenim cekicem. Meso nece izgubiti socnost, a zadrzace i lep oblik prilikom pecenja ili przenja.
• Jela od kiselog kupusa bice mnogo ukusnija, ukoliko se spremaju u zemljanim posudama.
• Da bi sarma ili svadbarski kupus bio pikantniji stavlja se crni biber u zrnu, bobice kleke ili list lorbera.
• Kod topljenja cokolade za glazuru, potrebno je da se ona usitni i rastopi u sudu iznad vrele vode. Glazura ce imati poseban sjaj, ako se na 100 g cokolade doda jedna kasicica masnoce od kokosovog oraha.
• Pre nego sto se stave kolaci u papirne korpice, dobro je podlogu preliti s cokoladnom masom.
• Supa se soli na pola sata pred kraj kuvanja.
• Zamrznutu hranu treba drzati najvise 24 casa u frizideru posle vadjenja iz zamrzivaca.
• Vitamin C topi se u vodi i zato voce i povrce ne treba dugo potapati. Pored toga vitamin C unistava toplota, svetlost i secer, pa voce treba jesti sveze i sirovo.
• Pivski kvasac je najbogatiji izvor vitamina B 1 te se preporucuje deci i osibama kojima nedostaje.
• Kolace sa praskom za pecivo treba ostaviti nakon isljucivanja rerne jos 10 minuta da bi ste bili sigurni da se kolac ispekao u sredini.
• Vrlo tanke palacinke se mogu dobiti, ako se peku u plitkom tiganju i to na tihoj vatri.
• Teleca corba je mnogo ukusnija, ako se prilikom kuvanja doda nekoliko kocki tvrdog sira.
• Mleveno meso bice vazdusastije i manje kaloricno ako se pomesa sa nemasnim krem sirom, umesto sa prezlama ili hlebom.
• Pilece meso ce imati hrskavu koricu ako se tokom pecenja preliva sa limunovim sokom razblazenim u malo vode.
• Meso ce biti ukusnije ako se ispece u rerni. Predhodno proprziti meso na ringli u tiganju ili serpi, zatim staviti u rernu i peci 10 minuta na 180 stepeni.
• Ekleri ce biti posebno vazdusasti ako u rerni prilikom pecenja stavite serpicu sa malo vode. Da bi ekleri narasli nikako ne otvarati rernu u toku prvih 20 minuta pecenja.
• Ukoliko je koren rena malo prosusen i omeksao, lakse cete ga istrugati ako ga kratko drzite u zamrzivacu.
• Rezanci, kremovi i rezanca sa jajima imace lepsu zutu boju ako zumanca pospete sa malo soli i ostavi te da malo postoje, a onda ih umutite na uobicajen naci. Malo soli se nece ni osetiti u kolacima.
• Meso ribe koju kuvate bice bolje i cvrsce ako u vodu sipate soljicu mleka i malo sirceta ili limunovog soka.
• Ako vam pasulj zagori odmah ga prerucite u drugu posudu i prekrijte vlaznom krpom. Posle dvadeset minuta promenite krpu, pa ce upiti neprijatan miris.